Jednom je neki čovjek došao Ibrahimu ibn Edhemu, radijallahu 'anhu, te mu rekao: „O Ebu Ishače, doista sam ja onaj koji, zaista, pretjeruje u pogledu svoje duše! Da li bi mi mogao kazati štogod što bi mojoj duši bilo veliko upozorenje, ali i njen spasilac?!“
Ibrahim mu reče: „Ako prihvatiš slijedećih pet činjenica, i budeš ih krajnje svjestan, znaj da ćeš biti u stanju da se suprostaviš svojoj duši, i grijesi ti neće moći štetu nanijeti!“
Reče: „Kaži ih, Ebu Ishače!“
Reče: „Ako želiš da budeš neposlušan Allahu, u tom slučaju nemoj konzumirati Njegovu opskrbu!“
Reče: „Odakle ću, onda, jesti, kada je sve što je na zemlji Njegova opskrba?!“
Reče: „Pa, zar je lijepo od tebe da konzumiraš Njegovu opskrbu, a prema Njemu i dalje griješiš?!“
Reče: „U pravu si, to nije lijepo! Reci šta je drugo?!“
Reče: „Ako želiš da Mu budeš neposlušan, onda nemoj nigdje na Njegovoj zemlji stanovati!“
Reče: „To je nemoguće! Gdje da stanujem?“
Reče: „Zar je lijepo od tebe da konzumiraš Njegovu opskrbu i da stanuješ na Njegovoj zemlji, a i pored toga da Mu bivaš neposlušan?!“
Reče: „U pravu si, to nije lijepo! Reci šta je treće?!“
Reče: „Kada budeš želio da Mu budeš neposlušan, i pored toga što konzumiraš Njegovu opskrbu i što stanuješ na Njegovoj zemlji, onda, pronađi bar neko mjesto gdje te neće vidjeti, pa onda prema Njemu griješi!“
Reče: „Dobro Ibrahime, kako to?! Pa, On je apsolutno upoznat i sa onim što je dobro skriveno!“
Reče: „Pa zar je lijepo od tebe da konzumiraš Njegovu opskrbu, da boraviš i stanuješ na Njegovoj zemlji, te da prema Njemu griješiš iako te On posmatra i dobro poznaje ono što javno ispoljavaš i ono što kriješ?!“
Reče: „U pravu si, nije lijepo! Reci šta je četvrto!“
Reče: „Kada ti dođe trenutak tvoje smrti i kada ti dušu budu čupali, ti im reci: „Odgodite mi smrt da se iskreno pokajem i da Allahu činim dobra djela?!“
Reče: „Oni taj zahtjev neće prihvatiti!?“
Reče: „Pa, ako nemaš mogućnosti da odgodiš svoju smrt da se iskreno pokaješ, i kada dobro znaš da, kada ti ona dođe, da za nju nema nikakvih odgađanja, na osnovu čega se nadaš svome spasenju?!“
Reče: „Hmm... Šta je peto?“
Reče: „Kada ti na Sudnjem danu priđu meleki zebanije, želeći da te za kiku odvuku i ubace u Vatru, ti nemoj poći sa njima!?“
Reče: „Oni me neće pustiti, niti će takvo što od mene prihvatiti!?“
Reče: „Pa, na osnovu čega misliš da možeš biti spašen?!“
Reče: „Ibrahime, to je dovoljno! Zaista je to dovoljno! Ja ću već sada zatražiti oprost i pokajaću se Allahu!“
Uistinu, održao je obećanje da će se pokajati, bio je privržen ibadetu i klonio se grijeha sve dok nije napustio ovosvjetski život!
Nema komentara:
Objavi komentar