Mozda me Gospodar moj blagoscu daruje,

Ovaj ti je dunjaluk golema pustinja!
Samo ponekad u svom hodu naiđeš na oazu,žednu dušu napojiš i kreneš dalje.
Ponekad naiđeš i na živi pijesak , koji te guta i kad misliš da ti spasa nema ,snažna ruka te iščupa i mlatne  po potiljku,ili te potegne za kiku lažnu ,pa te tresne da se iz korijena protreseš.
Ponekad ,samo ponekad,uzdahneš i kažeš:"Jesam rahat".
A čini mi se da mi ni u rahatluku ne znamo uživati,jer tada uporno  kopamo jame drugima ,u koje sami padamo!